IZLOŽBA / VESELIN RAJOVIĆ

Nenad 3. јул 2020. 0
IZLOŽBA / VESELIN RAJOVIĆ

Galerija Kulturnog centra Paraćin,
petak, 3. jul 2020. u 19 časova,
otvaranje izložbe Veselina Rajovića.
Ulaz slobodan. Dobrodošli!

ПОЕТИКА АФЕКТА

У ЦРТЕЖИМА ВЕСЕЛИНА РАЈОВИЋА
(Prof. Vladeta Živković)

Аутор у своју цртачку авантуру задире динамизовањем односа лавираног туша, надградњом бајцем, угљеном и воштаним и парафинским пастелом. У основној варијацији туш над белинама папира је тмаст и матиран, док бајц у својим густинама бива сјајан и транспарентан у распонима умбре и тамних окера. Ти односи у варијацијама укрштених широких трагова, бурних петљи,тачкастим просипањима и зарезима случајности распрскавају се у експлозијама и над имплозијама примарног цртачког рефлекса.

Укрштања по дијагонали, заоденута мрљама цеђења, просипање препуног сунђера, не пати од чистунства, те је подлога препуна замаха и ожиљака.

Натписивања угљеном у ритму зачетог композиционог случаја, на њему и по њему, по белинама али и по површинама, које лавирају валерски, задиру дубље у ткиво намере, градећи следећу октаву односа над језерцима сушења лавирунга. Распеваност и заиграност рукописа указује на поуздано искуство аутора, стечено у усвојеној техници. Она га не оптерећује, већ сигурно и са лакоћом којом се диче вештине, исказује стања аутора, као да се ради о „конкретном“ а не о апстрактном садржају.

Понекад заптивеност и сложеност композиције и динамику насртаја на подлогу папира релаксира у следећим сродним исказима, заплетеност угља, бајца и туша кулминира да би се растворила у нове и нове варијанте.

Воштани пастел и парафински штапин учествују у затезању пропустљивости у плохе чији фон достиже нову врсту стања; разградњу постигнутих одлучности и померање њиховог валерског склопа. Кроз читаву структуру провлаче се њихови сребрнкасти трагови, безпигментни и нематеријални. Уношењем такве матрице у ткиво цртежа аутор дотиче трагове временске патине, распада и ерозије. Резимира старење материје којом се изражава.

Игром случаја, самоорганизоване наративе просторног продора кроз материју цртежа аутор препознаје у наговештају, па их свесно и разложно обуздава. Нарушава их мрежом укрштених црта, разуђеностима и густинама, којима организује сопствени простор цртежа унутар његовог апстракта.

Треба имати у виду 2019. годину и изложбе цртежа постављених у Арахђеловцу, Пожаревцу и Шапцу, где је испитивањем фрагментарности и сродности остварена комуникација саобразна излагачком простору, форматирањем блогова чији су градбени фактори цртежи Веселина Рајовића, а њихов распоред и груписања опредељење аутора поставке Владете Живковића.

Томе су погодовали елементи: серије цртежа остварених у континуитету, или у току једне цртачке сеансе, неоспорне повезаности сеанси, динамизмом развоја ликовних принципа, сродности и, драгоценије, разлике.

Без окорелих ставова и условљавања (начин презентације, обим, проток цртачке информације) саме поставке, презентација изложбе се искристалисала као продужена рука случаја, амбијента галерија, замаха аутора цртежа и сензибилитета аутора поставке.

На овај начин цртежи В. Рајовића постали су градбени елемент сложених целина, које они у својој појединачној ликовној структури сами по себи већ поседују.

Акционо сликарство, беспредметна апстракција, апстрактни експресионизам зачет давних 1940-тих година до 1960-тих у Њујорку, касније у Европи, обезбедио је неслућену виталност, налазећи одјеке у данашњим временима, захваљујући једноставном али моћном начелу, да се аутори не одричу процеса сликања.

Након толико времена и безброј варијација и следбеника, тај најелементарнији порив, страст и кредо понашања сликара спрам празне плохе трајаће задуго.

У Београду 11. јуна 2020. године

Napišite komentar »